Vođen opsesivnom ličnom željom da sazna korene vlastitog identiteta, mladi antropolog istraživačMario Dukađini, po sticanju univerzitetske diplome, na podstrek profesora, iz Rima a u okviru međunarodne misije, kreće u uzbudljivu i nepredvidivu potragu.
Polazeći odpretpostavki o postojanju drevnog, autohtonog, balkanskog naroda, sa svešću o mozaičnoj osnovi Evropske kulture zasnovanoj na bogatstvu raznolikosti on, zapravo, u ovom romanu sa elementima alegorije, simbolizuje ponovni, novovremeni civilizacijski susret/sudar Balkana i ostatka Evrope. Kao šti it, istovremeno, uverljivo pokazuje da su razlike među njima manje ukoliko im se ne pristupa sa stanovišta oveštalih, ukorenjenih predrasuda.
Evropa, o tome svedoči ova romaneskna šriča u koju su ugrađeni elementi mitske i civilizacijske istorije, kao i sasvim određene geopolitičke pretpostavke, ni na koji način ne može da "pobegne od balkanskog dela svoje sudbine".