Jovanka Orleanka

Жил Мишле се родио у Паризу 21. августа 1798. у хугенотској породици. Син ситног штампара, од раних дана помагао је оцу у мучном послу, у једном подруму на Булевару светог Мартина. Од малена су родитељи уочили његову изузетну бистрину, тако да су га, иако на танкој заради, 1812. дали у Лицеј Карла Великог где је постигао бриљантан успех. Већ 1821. постаје професор историје и наредних пет година предаје на више ондашњих школа и установа. У то време преводи Принципе филозофије историје Жанбатисте Вика и пише Кратак преглед модерне историје. Године 1927. постављен је за предавача на гласовитој Ecole Normale Superieure. Потом објављује Почетке француског права и Историју Рима; бива постављен за шефа историјског одељења у Националном архиву. Тих година Мишле започиње свој огромни рад на Историји Француске у деветнаест свезака. Рад на том монументалном делу трајаће пуне тридесет четири године. Први свезак објављен је 1833, а последњи 1867. Године 1838. Мишле је изабран за професора историје и морала на Цолеге де Франце. Својим предавањима са те катедре, заједно са Едгаром Кинеом и Адамом Мицкијевичем битно је утицао на обликовање духа времена, особито међу младим нараштајима. Пошто је после шестог тома застао са писањем Историје Француске, објавио је заредом дела Судјење темпларима (1841), О језуитима (заједно са Едгаром Кинеом) (1843), Свештеник, жена и породица (1844), Народ (1845) . Тада је започео и обимну Историју Француске револуције, коју ће писати у распону од шест година. А затим се вратио писању Историје Француске, свог капиталног дела. Напоредо са тим грандиозним послом, Мишле је написао неколико више књижевних него историјских дела у којима се осведочио као изврстан стилиста. То су својеврсне медитације и песме у прози, прожете филозофским размишљањима: Жене револуције (1854), Птица (1856), Љубав (1859), Жена (1860), Море (1861), Вештица (1862), Планина (1868), Наши синови (1869). Француско-пруски рат 1870. затекао је Мишлеа у Паризу: био је исрпљен и болестан. Отишао је у Италију, али су га вести из отаџбине до те мере жалостиле да је након капитулације Париза доживео напад апоплексије. Ипак, тада је започео рад на Историји XIX века. Дело је остало незавршено. Умро је 9. фебруара 1874. године у малом провансалском месту Јеру недалеко од Тулона. Мишле је своје делце Јованка Орлеанка 1841. године објавио најпре у петом тому Историје Француске. Оно је представљало III и IV поглавље тог тома и отада се, наравно, налази у свим каснијим издањима Историје Француске. Међутим, већ 1853. године Мишле се одлучује да Јованку Орлеанку са кратким уводом објави у посебном издању. Овај превод на српски урађен је према том издању.