Priče

Sukobljavajući neprekidno racionalno i iracionalno u svom delovanju i pisanju, Filip David sopstvenim primerom brani tezu o autonomiji umetnosti, ali i odgovornosti koja ide uz nju. Njegovo delo služi kao vrsta uvida u onostranost, ali je ono istovremeno ukotvljeno u stvarnosti, ne samo činjenicom autorovog javnog delovanja, već i stoga što je pitanje onoga što nas okružuje i što nam okupira um i maštu nerazdvojivo od nas samih. Drugim rečima, stvarnost je ono u šta verujemo.
.
Ovo izdanje sadrži sabrane priče originalno objavljene u tri Davidove zbirke: Bunar u tamnoj šuimi (1964), Zapisi o stvarnom i nestvarnom (1969) i Princ vatre (1988).